Your Company Logo
Home
Home
KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA

Na osnovu clana 61 Zakona o advokaturi ("Sl. list SRJ", br. 24/98) Osnivacka skupština Advokatske komore Jugoslavije na sednici održanoj 16. januara 1999, donosi
KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA
A. UVODNA PRAVILA
I Pravila o Kodeksu
1. Kodeks profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks) skup je pravila o dužnostima i pravima advokata, zasnovanih na posebnoj vrsti i visokom stepenu njihove profesionalne i moralne odgovornosti.
2. Kodeks se odnosi na advokate i, na odgovarajuci način, na advokatske pripravnike upisane u imenike advokata i imenike advokatskih pripravnika svih advokatskih komora na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
3. Pre nego što otpocne advokatsku delatnost advokat je dužan da se upozna sa sadržajem Kodeksa i statuta advokatske komore (u daljem tekstu: Statut).
4. Nepoznavanje Statuta i Kodeksa ne opravdava.
5. Kada advokatsku delatnost obavlja u inostranstvu advokat treba da uvažava i medunarodna načela etike i nacela etike i staleškog prava advokata zemlje u kojoj deluje.
6. Advokatska komora nadzire poštovanje Kodeksa, propisuje da li povreda Kodeksa ima za posledicu disciplinsku odgovornost advokata i utvrduje i sankcioniše takvu odgovornost.
7. Ukoliko za određeni slucaj ne postoji pravilo sa direktnim znacenjem, Kodeks treba tumaciti služeci se analogijom, ili po cilju i smislu njegovih opštih pravila.
II Znacenje izraza
8. U smislu ovog kodeksa, ako drugacije nije odredeno:
1) izraz "zastupanje" oznacava celokupnu advokatsku delatnost, ukljucujuci, osim zastupanja, odbranu i ostale oblike pravne pomoci u ostvarivanju i zaštiti sloboda, prava i drugih interesa gradana i pravnih lica;
2) izraz "advokat", osim svakog advokata ponaosob, oznacava i sve advokate koji pripadaju ili su pripadali istoj zajednickoj advokatskoj kancelariji;
3. izraz "zajednicka advokatska kancelarija" oznacava sve oblike udruženog, ortackog i drugog zajednickog rada advokata u istoj kancelariji;
4) izraz "klijent" oznacava lice koga advokat zastupa;
5) izraz "stranka" oznacava lice koje se obratilo advokatu sve dok se ovaj još nije prihvatio zastupanja, kao i svakog drugog ucesnika postupka;
6) izraz "suprotna stranka" oznacava lice ciji je interes, u odredenom postupku, suprotan interesu klijenta;
7) izraz "kolega" oznacava drugog advokata.
B. OPŠTA PRAVILA
I Osnovi profesionalne etike i odgovornosti
9. Poseban sadržaj profesionalne etike i visoki stepen profesionalne odgovornosti advokata zasnovani su na pretpostavkama:
1) da je advokatura slobodna profesija i zanimanje u okviru javnog poretka;
2) da je advokat poseban cinilac pravosuda i zastupnik i savetodavac u svim pravnim stvarima;
3) da advokat ostvaruje i štiti interese klijenta, ali i služi interesima pravde i da je obavezan da svojim profesionalnim i drugim javnim delovanjem i licnim primerom doprinosi vladavini prava i društvu zasnovanom na poštovanju zakona;
4) da advokat, po pravilu, deluje u domenu ugroženih sloboda i prava i nepoznavanja propisa lica koja su mu se obratila za pomoc;
5) da nezavisno, strucno, savesno i samostalno obavljanje advokatskog poziva predstavlja jednu od osnovnih garancija u ostvarivanju, zaštiti i unapredenju ljudskih prava i sloboda;
6) da od nacina rada i ponašanja svakog advokata ponaosob zavisi znacaj i ugled advokature u celini.
10. Advokat u svakom trenutku treba da bude svestan svoje odgovornosti i da sa njom uskladi svoje postupke, posebno kada se opredeljuje izmedu sukobljenih vrednosti i interesa.
11. Advokat je odgovoran za savete koje je dao i za mere koje je preduzeo ili propustio da preduzme.
II Nezavisnost i samostalnost
12. Advokat je dužan da čuva nezavisnost advokatske profesije i da u svom profesionalnom radu i odlucivanju postupa slobodno, samostalno i u saglasnosti sa vlastitim uverenjima, ne podležuci pritiscima, pretnjama, uticajima i uplitanju, ma sa čije strane dolazili, i ne povodeci se za drugim interesima i autoritetima, osim interesa klijenta i autoriteta pravne nauke, ustava, zakona, Statuta i ovog kodeksa.
13. Advokat ne sme da prihvati poslove i zvanja koja bi ga stavili u podreden položaj, doveli do nekritičkog izvršavanja tuđih naloga, ili njegov rad uslovljavali takvom vrstom obaveza ili pogodnosti koje bi ugrozile njegovu nezavisnost i samostalnost.
14. Izuzeci od nacela nezavisnosti i samostalnosti, koji ne ukidaju njihovu suštinu, dopušteni su samo u meri neophodnoj za rad zajednicke advokatske kancelarije.
III Strucnost
15. Advokat je dužan da u radu postupa stručno, sa znanjem za koje je kvalifikovan.
16. Advokat stalno treba da prati propise, pravnu praksu i strucnu literaturu i da obnavlja, usavršava i proširuje svoje pravno i opšte obrazovanje.
IV Savesnost
17. Advokat je dužan da svoju profesiju obavlja savesno, brižljivo, odlucno, blagovremeno, sa iskrenošcu prema klijentu, uz punu posvecenost slucaju koji mu je poveren i uz upotrebu svih svojih znanja i sposobnosti i svih pravno dopuštenih i opravdanih sredstava.
18. U obavljanju advokatske profesije ne treba da dolaze do izražaja politicka, verska i druga ubedenja advokata, niti njegova stranacka pripadnost.
19. Poslove za cije obavljanje su ovlašceni samo advokati, advokat ne sme da prenosi na lice koje nije advokat.
V Profesionalni ugled
20. Pri obavljanju advokatske profesije, u drugim javnim aktivnostima i u privatnom životu, kada je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti, advokat je dužan da cuva ugled advokature i vlastiti ugled i da nastoji da doprinosi opštoj i pravnickoj kulturi.
21. Smatrace se da advokat i lice koje želi da postane advokat nisu dostojni poverenja za obavljanje advokatske profesije, ukoliko javno narušavaju ili su narušavali ugled advokature.
22. Advokat, samostalno ili u okviru advokatske komore i drugih strucnih organizacija i udruženja pravnika, treba da ukazuje na znacaj pravnog obrazovanja, ustavnosti, zakonitosti, nezavisne advokature i nezavisnog sudstva, na znacaj i ulogu advokature u ostvarenju i zaštiti ovih vrednosti i na pojave njihovog narušavanja.
23. Advokat treba da se, u skladu sa svojim mogucnostima, ukljuci u rasprave o zakonima i drugim propisima koji su u pripremi ili su stupili na snagu i da, u opravdanim slucajevima, predlaže njihova poboljšanja i osporava njihovu ustavnosti i zakonitost.
24. Advokat, u nacelu, treba da se zalaže da poslovi profesionalnog pružanja pravne pomoci budu povereni samo advokatima.
25. Advokat ne sme da ulazi u bilo kakve poslovne veze sa nadripisarima.
26. Svaki slucaj nadripisarstva, u koji se licno uverio ili o kome raspolaže verodostojnim dokazima, advokat je dužan da prijavi advokatskoj komori.
27. Smatrace se da advokat i lice koje želi da postane advokat nisu dostojni poverenja za obavljanje advokatske profesije, ukoliko se zalažu ili su se zalagali protiv osnovnih nacela i interesa advokature.
VI Dopuštenost sredstava
28. Advokat sme da koristi samo dopuštena i casna sredstva.
29. Advokat ne sme da sudeluje ili pomaže u nedozvoljenom pribavljanju prava.
30. Advokat ne sme da sudeluje ili pomaže u nedozvoljenom pribavljanju dokaza, niti sme da se poziva na dokaze za koje zna da su neistiniti.
31. Interes i nalog klijenta nisu opravdanje za kršenje zakona, Statuta i Kodeksa.
32. Advokat ne sme potajno da snima bilo cije izjave, razgovore ili aktivnosti.
33. Kada su mu stavljeni na raspolaganje potajno sacinjeni snimci ili drugi zapisi advokat ne sme da ih upotrebi kao dokazno sredstvo bez pribavljenog pristanka lica na koje se odnose, osim izuzetno, ako drugim dokazima ne raspolaže, a povreda prava koju bi time ucinio manja je od štete koja bi izvesno ili sa velikom verovatnocom, da takav materijal nije upotrebljen, pogodila važne, opravdane i na zakonu zasnovane interese njegovog klijenta.
34. Advokat treba da se uzdrži od razgovora o predmetu sa osobama koje su predložene ili za koje zna da mogu biti predložene za svedoke, a ukoliko do takvog razgovora ipak dode, advokat ne sme na bilo koji nacin da utice, pa cak ni da ostavlja utisak da želi da utice, na znanje, savest i volju svedoka, da kod ovoga izaziva strah, naklonost ili odbojnost prema ucesnicima u postupku i da pobuduje bilo kakav drugi interes osim interesa prava i dužnosti da se govori istina.
35. Ukoliko ima javno ovlašcenje za overu izjava advokat ne sme da overava izjave svedoka u predmetu u kome zastupa.
VII Zabrana reklamiranja
36. Advokata treba da preporucuju samo znanje koje je pokazao, uspeh koji je ostvario i ugled i poverenje koje je stekao svojim radom i ponašanjem.
37. Advokat ne sme da nudi svoje usluge niti da stice klijente na necastan ili nedopušten nacin.
38. Smatrace se da advokat nudi svoje usluge i stice klijente na necastan ili nedopušten nacin, narocito kada:
1) istice, deli ili u javnim glasilima i drugim publikacijama objavljuje reklame i ponude kojima preporucuje svoje usluge i svoju kancelariju, kada dozvoljava da takve preporuke budu unete u reklame, ponude, oglase i drugi štampani materijal drugih pravnih ili fizickih lica, ili kada u istu svrhu koristi delatnost koju, u skladu sa Kodeksom, može da obavlja uz advokatsku profesiju;
2) organizuje ili koristi usluge posrednika i agenata kojima obecava ili daje nagradu, za uzvrat im obecava ili cini druge usluge i pogodnosti, ili sa njima dogovara deobu nagrade za svoj rad, ili iskorišcava njihov zavisan položaj, a narocito kada u tu svrhu iskorišcava pritvorenike i lica na izdržavanju kazne;
3) sa osobama zaposlenim u sudu, tužilaštvu, policiji, zatvoru ili drugim organima vlasti unapred dogovara upucivanje nepoznatih ili u zavisnom položaju zatecenih stranaka;
4) obecava uspeh, daje nerealne procene ili dovodi klijenta u zabludu u pogledu pravne prirode predmeta i normiranih ili stvarnih posledica koje mu prete u predmetu zbog koga se obratio advokatu;
5) obecava ili nagoveštava korišcenje veza i sopstvenih ili tudih neprofesionalnih uticaja, kao i uticaja koje može da ostvari zahvaljujuci svom prethodnom zaposlenju, ili prethodnom ili postojecem politickom, društvenom ili poslovnom angažmanu;
6) postice ili ne osporava uverenje klijenta u efikasnost korupcije i predlaže ili nagoveštava sopstveno posredovanje u tome;
7) generalno, ili mimo uslova predvidenih Kodeksom, nudi jeftinije ili besplatno zastupanje;
8) daje drugome svoje posetnice i blanko punomoci radi dalje raspodele trecim unapred neodredenim licima;
9) omalovažava druge advokate;
10) stupa u kontakt sa klijentima drugih advokata i navodi ih da njemu daju punomoc, ili preuzima klijente drugih advokata na nacin suprotan Kodeksu;
11) obeležava kancelariju, njen štampani materijal i druge oznake (tabla, pecat, memorandum, posetnice i sl.) na napadan i neodmeren nacin, suprotno Kodeksu i Statutu;
12) javno oznacava rad u dane odmora i praznika ili van uobicajenog radnog vremena;
13) bez opravdanog razloga prima klijente van kancelarije, ili, kada su razlozi opravdani, na neprikladnim mestima;
14) daje pravne savete u javnim glasilima, na javnim skupovima, ili izvan kancelarije pred nepoznatim osobama;
15) dopušta da bude uvršten u imenike, adresare, kataloge, vodice i slicne prirucnike kao izabrani advokat ili u okviru grupe izabranih advokata, ili potpomaže štampanje i rasturanje ovakvih materijala, izuzev onih koji iskljucivo služe kao informacija u medunarodnom pravnom prometu;
16) prima za honorarne saradnike sudije , tužioce i njihove zamenike, islednike i operativne radnike u policiji, kao i rukovodioce službi u sudu, tužilaštvu i organima uprave, ili ova lica, bilo da su u istom zvanju ili im je to zvanje prestalo, vodi sa sobom na rasprave sa svrhom da izazove utisak važnosti i moci;
17) nepozvan se obraca javnim glasilima, sa ociglednom svrhom da preporuci svoju pravnicku umešnost i strucnost;
18) javno, na senzacionalisticki ili samohvalisav nacin predstavlja svoje predmete, sposobnosti, zamisli i poduhvate;
19) organizuje redovne konferencije za štampu, ili konferencije za štampu saziva ili koristi da bi popularisao svoje uspehe;
20) saraduje sa nadripisarima;
21) u postupku pred sudom i drugim organima i organizacijama pred kojima zastupa, izaziva incident sa ciljem da stvori utisak o prilježnosti i na taj nacin zadovolji klijenta ili pridobije nove klijente.
39. Novinaru koji želi da piše o slucaju njegovog klijenta advokat treba da skrene pažnju na zabranu reklamiranja, a ukoliko novinar ipak objavi napis koji sadrži reklamu, poželjno je da se advokat od takvog napisa ogradi na odmeren i prikladan nacin.
VIII Istupanje u javnosti i strucni rad
40. Prilikom objavljivanja strucnih radova iz oblasti društvenih nauka, u naucnoj i pedagoškoj delatnosti, na strucnim savetovanjima i skupovima pravnika, kao i prilikom obracanja javnosti u cilju ukazivanja na kršenje ljudskih sloboda i prava i na pojave odstupanja od ustavnosti i zakonitosti, advokat može, uz svoje ime, da istice i advokatsko zvanje.
41. Advokat ne sme da koristi strucne skupove i svoju naucnu, pedagošku i publicisticku delatnost da bi agitovao za svog klijenta i podsticao nedozvoljene pritiske u predmetu ciji je postupak u toku, osim ako se radi o strucnoj obradi konacno rešenih procesnopravnih problema i ukoliko to cini bez navodenja imena stranaka i sopstvene povezanosti sa predmetom.
42. U izjavama za javnost i u napisima u kojima se predstavlja svojim advokatskim zvanjem, advokat treba da vodi racuna o zabrani reklamiranja i o znacaju i ugledu sve profesije.
IX Nespojivi poslovi
43. Advokat je dužan da svoju profesiju obavlja stvarno i stalno.
44. Advokat ne sme ni posredno ni neposredno da se bavi poslovima koji bi ugrozili njegovu nezavisnost i naškodili znacaju i ugledu advokatske profesije.
45. Advokat je dužan da izbegava poslove koji bi njegovom advokatskom radu mogli da daju komercijalni karakter.
46. Nespojivo je sa advokatskom profesijom istovremeno bavljenje bilo kojom drugom delatnošcu, izuzev u oblasti nauke, književnosti, umetnosti, publicistike, pedagogije, prevodilaštva i sporta.
47. Smatrace se da advokat krši zabranu bavljenja poslovima nespojivim sa advokatskom profesijom ako smeštaj, naziv i druga vidna obeležja njegove kancelarije i smeštaj, naziv i druga vidna obeležja poslovnih prostorija lica koje se bave drugom, sa advokaturom nespojivom delatnošcu, osnovano upucuju na zakljucak da se rad obavlja zajednicki, ili da rad tog drugog lica obavlja, nadzire, usmerava ili organizuje sam advokat.
48. Bavljenje advokata dozvoljenim delatnostima podrazumeva i pravo da ucestvuje u upravljanju ili rukovodenju odgovarajucim strukovnim udruženjima i društvima.
49. Za vreme obavljanja poslova na rukovodecem položaju u organima vlasti, drugim državnim organima, javnim službama i preduzecima, ukoliko se ne odluci za brisanje iz imenika advokata, advokat je dužan da zatraži od advokatske komore mirovanje advokatskih prava i dužnosti, a uz svoje ime ne sme da istice zvanje "advokat".
50. Rukovodeci položaj advokata u politickoj stranci nije spojiv sa njegovim istovremenim rukovodecim položajem u advokatskoj komori.
51. U advokatskoj kancelariji ne može se obavljati druga delatnost, osim advokatske, niti advokat može radi sticanja prihoda, osim kao prevodilac, da pruža druge usluge kao što su kancelarijske usluge, prepisi, umnožavanja, snimanja, telefaks i kompjuterske komunikacije ili kompjuterske informacije i obrada podataka.
52. Nije u suprotnosti sa Kodeksom ako je advokat clan, rukovodilac ili clan rukovodeceg tima u ekspertskim, radnim i drugim strucnim telima vladinog ili nevladinog karaktera, u humanitarnim organizacijama, nevladinim organizacijama, organizacijama za zaštitu ljudskih prava i sloboda, izdavackim savetima, uredivackim odborima i slicnim organizacijama, društvima i udruženjima.
V. POSEBNA PRAVILA
I Advokat i klijent
a) Osnovno pravilo
53. Sloboda medusobnog izbora i medusobno poverenje izmedu advokata i klijenta osnovne su pretpostavke za prihvatanje i trajanje i za uspešnu pripremu i organizaciju zastupanja.
b) Prihvatanje i odbijanje zastupanja
54. Advokat može da se prihvati zastupanja samo kada je to od njega zatraženo, ili kada mu je zastupanje dodeljeno odlukom nadležnog organa.
55. Advokat slobodno odlucuje da li ce se prihvatiti zastupanja, osim u slucaju zakonskih zabrana i naloga, kao i zabrana i naloga predvidenih Kodeksom i Statutom.
56. Pri donošenju odluke o zastupanju advokat treba da vodi racuna o potrebi da nezavisno i samostalno pružanje pravne pomoci, kakvo obezbeduje advokatura, bude na raspolaganju svakome kome je potrebno i dostupno i da nastoji da, bez opravdanog razloga, pružanje takve pomoci ne odbije.
57. Na donošenje odluke o zastupanju ne smeju uticati razlike medu strankama s obzirom na pol, rasu, nacionalnost, jezik, veru, politicka i druga ubedenja, poreklo, društveni položaj, politicku i ekonomsku moc, imovno stanje i stranacku pripadnost .
58. Opravdanim razlogom za odbijanje zastupanja smatrace se narocito:
1) ako je advokat preopterecen poslom;
2) ako je stranka nesposobna da plati nagradu i gotove izdatke;
3) ako stranka uslovljava placanje nagrade uspehom u sporu, ili zahteva obecanje uspeha;
4) ako advokat oceni da je obest osnovni motiv stranke, ili da stranka inace ima nehumane ili nemoralne pobude;
5) ako su zahtevi stranke ocigledno suprotni njenim vlastitim interesima;
6) ako stranka vec u prvim razgovorima ispoljava prema advokatu nepoverenje ili nepristojnost;
7) ako advokat oceni da su izgledi na uspeh neznatni ili malo verovatni.
59. U krivicnim predmetima ne smatraju se opravdanim razlozima za odbijanje odbrane: odlike licnosti okrivljenog, vrsta krivicnog dela i zaprecena kazna, nacin na koji se okrivljeni brani, ozbiljnost ili nepobitnost dokaza koji ga terete, osuda ili uznemirenje koje je krivicno delo izazvalo u javnosti, ponašanje oštecenih ili mali izgledi na uspeh.
60. Advokat treba da odbije zastupanje:
1) ako ga je preporucila suprotna stranka ili njen punomocnik, ili je sa suprotnom strankom ili njenim punomocnikom u takvim porodicnim, licnim ili poslovnim odnosima kakvi bi, po opštim merilima, mogli nepovoljno da uticu na nepristrasnost i doslednost u njegovom radu, izuzev ukoliko stranka, iako upoznata sa ovim pravilom, izricito zahteva zastupanje, a advokat je sam uveren da navedene okolnosti nece na njega nepovoljno uticati;
2) ako sa advokatom koji stranku vec zastupa nije postigao dogovor o organizaciji i pravnim osnovama zastupanja;
3) ako je kao sudija, tužilac ili drugo službeno lice u organima vlasti postupao u predmetu u kome je rešavano o slucaju koji predstavlja prethodno pitanje za predmet u kome bi trebalo da zastupa;
4) ako je stranka za zastupanje u istom predmetu ovlastila i lice koje nije advokat, osim ako se radi o predmetu nestandardne vrste i licu koje je istaknuti strucnjak za takvu pravnu oblast.
61. Advokat je dužan da odbije zastupanje:
1) ako nema dovoljno znanja i iskustva u pravnoj oblasti u kojoj bi trebalo da zastupa;
2) ako je zahtev stranke ocigledno suprotan pozitivnim propisima;
3) ako je uveren da stranka nema izgleda na uspeh;
4) ako istovremeno u drugom predmetu zastupa suprotnu stranku;
5) ako je u istoj pravnoj stvari vec savetovao suprotnu stranku ili je od nje primao informacije i naloge;
6) ako bi trebalo da zastupa u sporu povodom ugovora ili vansudskog poravnanja koje je sam sacinio, radi pobijanja testamenta koji je sastavio, ili protiv nosioca prava na imovini ciji jeste ili je bio staratelj;
7) ako bi trebalo da zastupa suparnicara ili brani saokrivljenog ciji su interesi suprotni interesima klijenta koga u istom predmetu vec zastupa ili brani;
8) ako bi zastupanje podrazumevalo upotrebu necasnih ili nedozvoljenih sredstava, a u krivicnim predmetima i aktivnu ulogu u opravdavanju i dokazivanju istinitosti odbrane za koju advokat zna da je neistinita;
9) ako bi trebalo da zastupa protiv svog bivšeg klijenta, osim ako je iz nacina na koji je prestalo prethodno zastupanje i na koji se bivši klijent prema njemu tada i kasnije i ponašao ocigledno da je izmedu njih prestao odnos poverenja;
10) ako je zahtev ili interes stranke u suprotnosti sa interesima pravnog lica u kome advokat ima kakav položaj ili ga zastupa;
11) ako mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koju još uvek zastupa drugi advokat, ili stranka od koje prethodni advokat, za zastupanje u istom predmetu, potražuje nagradu i troškove.
62. Zastupanje koje mu dodeli sud, advokatska komora ili drugi nadležni organ advokat može da odbije samo ako je, izuzimajuci pravilo 59 u krivicnim predmetima, dužan da odbije zastupanje, ili ako postoje opravdani razlozi za odbijanje zastupanja propisani pravilom 58.6. ovog kodeksa.
63. Odluku o odbijanju zastupanja advokat treba da saopšti i obrazloži bez odlaganja i da, ukoliko to stranka od njega traži, preporuci drugog advokata u koga ima poverenja, osim ako zastupa suprotnu stranku ili ako razlog odbijanja važi jednako za sve advokate.
64. U zajednickoj advokatskoj kancelariji pravila 58.1, 58.7. i 61.1. podležu oceni strucnog kolegijuma ili drugog advokata kancelarije .
v) Potpisivanje i sadržina punomoci
65. Advokat treba da nastoji da klijent licno pred njim izjavi da mu svoj slucaj poverava, iznese problem i potpiše punomoc.
66. U opravdanim slucajevima izjava i potpis mogu se pribaviti posredstvom uobicajenih sredstava komunikacije ili posredstvom lica u koje, uz razumni oprez, i klijent i advokat imaju poverenja, uz uslov da verodostojnost izjave i potpisa advokat proveri cim okolnosti to dozvole.
67. Pre nego što je klijent potpiše, u punomoc treba da budu uneti podaci o advokatu, strankama, vrsti postupka, predmetu zastupanja, obimu ovlašcenja i datumu potpisivanja.
68. Osim broja predmeta, imena drugog advokata koji je ovlašcen za zamenjivanje i ispravljanja ociglednih grešaka u pisanju, u punomoc nije dozvoljeno naknadno unošenje drugih podataka.
69. Izuzetno, u slucaju da klijentu predstoji duža odsutnost, ili postoje drugi opravdani razlozi, advokat može da nepopunjenu punomoc klijentu da na potpis ili od klijenta primi potpisanu, uz uslov da su nacin i svrha upotrebe takve punomoci predvideni pisanim nalogom klijenta, ili posebnim pisanim sporazumom advokata sa klijentom.
70. Punomoc ne sme da sadrži neodredena ovlašcenja, ovlašcenja koja se ne odnose na predmet zastupanja, niti sporazume ili ugovore o nagradi.
g ) Obaveze prema klijentu
71. Advokat treba da nastoji da stekne i sacuva poverenje klijenta.
72. U prvom razgovoru, ili u toku priprema za zastupanje, advokat treba da ukaže klijentu:
1) na interes da otkrije pobude i ciljeve i da istinito i u potpunosti iznese cinjenice i dokaze;
2) na pravilo da je poverljivost iznesenih podataka zašticena obavezom cuvanja advokatske tajne;
3) na svoju ocenu cinjenicne i pravne sadržine predmeta;
4) na vrstu i osnovne osobine postupka koji ce biti primenjen;
5) na nacin obracuna i naplate i na tacan ili približan iznos nagrade i troškova;
73. Advokat je dužan:
1) da se prema svim klijentima i predmetima odnosi jednako savesno i strucno;
2) da u zastupanju postupa bez nepotrebnog odugovlacenja;
3) da klijenta blagovremeno obaveštava o svim bitnim promenama u predmetu , a na traženje klijenta i o svim pojedinostima;
4) da klijenta upozna sa promenama svojih pravnih i cinjenicnih ocena;
5) da klijentu, na njegov zahtev, izuzev licnih beležaka i izvornih primeraka podnesaka koje je sam sacinio, preda sve isprave, zapisnike, kopije ili prepise vlastitih podnesaka, druge podneske i odluke, bez obzira da li zastupanje traje ili je otkazano i da li nagrada i troškovi jesu ili nisu placeni;
6) da klijentu omoguci uvid u Tarifu, ukaže mu na mogucnost da nagrada i troškovi, koje ce sud ili drugi nadležni organ odmeriti na teret suprotne stranke, budu manji od njegovog racuna, i, kada klijent to traži, preda mu obracun nagrade i troškova;
7) da klijente prima u vreme oznaceno na advokatskoj kancelariji.
74. Kada to nalažu interesi klijenta i dozvoljavaju pravne pretpostavke advokat treba da nastoji da, pre pokretanja spora, slucaj reši na miran nacin, vansudskim putem.
75. Kao zastupnik, a posebno kao branilac okrivljenog koji se nalazi u pritvoru, advokat je dužan da bez odlaganja ukaže na sve povrede prava odbrane i druga kršenja zakona na štetu svog klijenta, nijednog trenutka ne pretpostavljajuci njegovim interesima svoje odnose sa drugim advokatima, sudijama, tužiocima i drugim ucesnicima u postupku.
76. Kod sastavljanja isprava i dvostranim pravnim poslovima advokat je zastupnik obe stranke i dužan je da savesno štiti njihove interese, bez obzira koja mu se od njih prva obratila i koja placa nagradu.
d) Nedopušteni postupci
77. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat :
1) prima nove klijente ili predmete u meri koja ugrožava ispunjenje njegovih obaveza prema postojecim klijentima i prema predmetima koji su u toku;
2) izlaže klijenta nepotrebnim izdacima, a narocito kada to cini predlaganjem suvišnih ili nekoncentrisanih dokaza i bezrazložnim prouzrokovanjem odlaganja ili povecavanja broja rasprava;
3) sa klijentom zakljucuje ugovor o doživotnom izdržavanju ili ugovor kojim od klijenta besteretno stice imovinu i imovinska prava;
4) iz svojih sredstava za klijenta polaže jemstvo ili placa obezbedenje, novcanu kaznu, obeštecenje, paušalni iznos i troškove u postupku, osim ako to opravdavaju izuzetne i trenutne okolnosti, ili se radi o neznatnim iznosima, a ugled i platežna sposobnost klijenta daju osnova za uverenje da se radi o kratkorocnoj pozajmici;
5) poistovecuje se sa svojim klijentom i njegovim interesom.
d) Otkazivanje zastupanja
78. Advokat ne sme iz neopravdanih razloga da otkaže zastupanje pre nego što je postupak dovršen i pre nego što su, ukoliko za to ima osnova, iscrpeni redovni i vanredni pravni lekovi.
79. Opravdanim razlozima za otkaz zastupanja smatraju se isti oni razlozi zbog kojih je advokat mogao da odbije zastupanje, izuzev preopterecenosti koju je sam prouzrokovao primanjem novih predmeta.
80. Advokat je dužan da otkaže zastupanje iz istih razloga zbog kojih je imao obavezu da se zastupanja ne prihvati, a ukoliko su mu ovi razlozi bili ili morali biti poznati i u vreme kada se zastupanja prihvatio, odgovoran je za posledice koje je klijent trpeo zbog njegovog zastupanja ili u periodu tog zastupanja.
81. Advokat ne sme da otkaže zastupanje u nepodesnom trenutku, osim ako postoje razlozi koji ga na to primoravaju.
82. U slucaju otkaza zastupanja advokat je u obavezi, sve dok klijent ne obezbedi drugog zastupnika ili dok ne istekne najviše trideset dana, osim ako ga je klijent na nesumnjiv nacin takve obaveze oslobodio, da preduzima sve one mere bez kojih bi klijent pretrpeo štetu.
83. U krivicnim predmetima advokat ne sme da otkaže odbranu, i kada za to postoje opravdani razlozi, ako bi time položaj njegovog klijenta bio pogoršan, pa cak i ako postoji samo razumna sumnja da bi otkaz u sudu ili u javnosti mogao da bude protumacen kao izraz nepoverenja u okrivljenog i neslaganja sa nacinom njegove odbrane, izuzev kada sam klijent zahteva otkaz zastupanja, javno omalovažava advokata, uporno odbija saradnju sa njim, postavlja mu nemoguce zahteve ili od njega traži da krši pozitivne propise i Kodeks, ili kada vec ima drugog branioca.
84. I kada otkaže odbranu advokat treba da nastoji da to ne cini na nacin i u vreme koji bi klijenta izložili osudi javnosti ili pogoršanom položaju u postupku.
e) Rukovanje imovinskim vrednostima
85. Novac, hartije od vrednosti i druge imovinske vrednosti koje mu je klijent poverio, advokat je dužan:
1) da cuva sa posebnom brižljivošcu na dovoljno bezbednom mestu ili deponuje na racun ili položi u sef koji se otvara za drugoga u za to ovlašcenoj ustanovi, ukoliko od klijenta nije dobio drugaciji ili odreden nalog;
2) da ne meša sa sopstvenom imovinom i ne raspolaže njima u svoje ime i za svoj racun;
3) da na vreme preda ili doznaci ovlašcenom primaocu;
4) da bez odlaganja preda klijentu kada ovaj to zahteva, kada istekne odredeni rok, ili kada nastupi ili izostane ugovoreni uslov.
86. Na nacin iz pravila 85. advokat je dužan da postupi i kada novac, hartije od vrednosti ili druge imovinske vrednosti od treceg lica primi u ime, za racun i po ovlašcenju klijenta.
II Advokatska tajna
a ) Osnovno pravilo
87. Obaveza cuvanja advokatske tajne bitna je pretpostavka poverenja klijenta u advokata i nezavisnosti advokatske profesije.
b ) Predmet tajne
88. Advokat je dužan da cuva kao tajnu sve što mu je klijent poverio ili što je tokom pripreme predmeta ili zastupanja na drugi nacin saznao ili pribavio, bilo da ga je sam klijent upozorio na poverljivost sadržaja, bilo da poverljivost sadržaja proizilazi iz prirode predmeta i brižljive ocene svih okolnosti.
89. U okvirima odredenim u pravilu 88. advokatsku tajnu predstavljaju svi podaci koje advokat zna i svi spisi, predmeti, zapisi i depoziti koji se nalaze u advokatskoj kancelariji, ili su, po odluci i pod nadzorom advokata, privremeno smešteni na drugo mesto.
90. Advokat je dužan da cuva kao tajnu i poverljive podatke, spise, predmete, zapise i depozite koji se odnose na lice cijeg se zastupanja nije prihvatio, a saopšteni su mu ili predati u cilju zastupanja, kao i na lice koje je, nakon saopštavanja ili predaje, odustalo od namere da advokatu poveri zastupanje.
v) Cuvanje tajne
91. Advokat tajnu cuva na taj nacin što poverljive sadržaje cini nedostupnim organima vlasti i trecim licima, izuzev u opsegu, za svrhe i u odnosu na organe vlasti i treca lica, kojima su, u dogovoru sa klijentom, ovakvi sadržaji namenjeni.
92. U cilju cuvanja advokatske tajne advokat je dužan:
1) da na obavezu cuvanja tajne upozori i licno obaveže službenike i saradnike svoje kancelarije;
2) da u prenošenju poverljivih sadržaja poštanskim pošiljkama, telefonom, telefaksom, kompjuterom, ili na drugi posredan nacin, postupa sa razumnim oprezom i na najmanju meru svede mogucnost da tajna bude otkrivena, bilo slucajno, bilo zloupotrebom sredstava komunikacije;
3) da u situaciji kada ima razloga da posumnja da se njegovi razgovori sa klijentom u zatvoru, pritvoru, ili na drugom mestu neovlašceno prisluškuju, na to klijenta upozori i preporuci mu da ne govori o onome što želi da sacuva kao tajnu;
4) da licno, ili posredstvom pouzdanog poverenika, nadzire sacinjenje prepisa, kopije ili snimka isprava koje su mu poverene;
5) da originalne isprave, kao i njihove prepise, kopije, snimke i negative, na odgovarajuci nacin obezbedi i ne predaje neovlašcenim licima bez znanja i odobrenja klijenta;
6) da prepise i kopije sudskih spisa ne predaje na citanje, ili radi sacinjenja prepisa ili kopije, onome ko i sam nije ovlašcen da ih cita, poseduje ili umnožava;
7) da na poverljivost sadržaja ili na posebnu obavezu u pogledu odredenog sadržaja, upozori lice kome je ovlašcen da takav sadržaj prenese;
8) da spise, koje više nije dužan da cuva, zbrine ili ukloni na nacin koji nece omoguciti neovlašcenim licima da saznaju njihov sadržaj.
g) Otkrivanje tajne
93. Obaveza cuvanja advokatske tajne postoji sve dok iznošenje poverljivog sadržaja može da povredi interese klijenta, ili dok ne nastupe okolnosti koje advokata oslobadaju takve obaveze, bez obzira da li je zastupanje u toku ili je prestalo.
94. Advokat je osloboden obaveze cuvanja advokatske tajne:
1) kada mu klijent to na nesumnjiv nacin dozvoli;
2) kada je to neophodno za sprecavanje izvršenja najavljenog krivicnog dela sa znatnom društvenom opasnošcu;
3) kada je to neophodno za odbranu samog advokata ili njegovog saradnika.
95. O odluci da otkrije tajnu, ukoliko je osloboden obaveze njenog cuvanja, advokat prethodno treba da obavesti lice na koje se tajna odnosi, uvek kada priroda slucaja i konkretne okolnosti to dozvoljavaju, a moralni obziri preporucuju.
96. Prilikom otkrivanja tajne advokat treba, u najvecoj mogucoj meri, da štedi licnost na koju se tajna odnosi i da nastoji da otkriveni podaci ne dobiju veci publicitet nego što je neophodno za osnov i svrhu koji otkrivanje tajne cine dopuštenim.
d) Zabrana zloupotrebe tajne
97. Kada ne postoje uslovi za otkrivanje tajne, advokat ne sme poverljive podatke da upotrebi na štetu klijenta, niti, bez izricite dozvole klijenta, u vlastitu korist ili u korist treceg lica.
98. Poverljive podatke, do kojih je došao u zastupanju pravnog lica ili druge organizacije, advokat ne sme da upotrebi na njihovu štetu, niti na štetu bilo kog njihovog zainteresovanog clana, izuzev na štetu clana protiv koga je zastupanje usmereno.
III Advokatska kancelarija
a) Osnovno pravilo
99. Prostor, uredenje i oznacavanje advokatske kancelarije treba da odgovaraju znacaju i ugledu advokatske profesije.
b) Oznacavanje kancelarije
100. Tabla na zgradi, natpis na ulazu, pecat, posetnica i zaglavlje na štampanom materijalu, pomocu kojih advokat oznacava svoju kancelariju, radno vreme i sredstva saobracanja sa klijentima i strankama,
101. Advokatska kancelarija ne sme da bude oznacena:
1) drugim nazivom osim imena advokata;
2) putokazom izvan unutrašnjosti zgrade, niti putokazom u unutrašnjosti zgrade koji bi predstavljao ponovljenu tablu, ili izazvao zabunu, ukoliko u istoj zgradi ima više od jednog advokata;
3) svetlosnim ili zvucnim uredajima;
4) tablom postavljenom upravno u odnosu na fasadu zgrade;
5) tablom penzionisanog ili umrlog advokata, ostavljenom uz tablu preuzimatelja kancelarije, ili na mestu na kome je bila kancelarija, u periodu dužem od godinu dana posle penzionisanja ili smrti;
6) strucnim ili akademskim zvanjem advokata, koje nije priznato u skladu sa zakonom i Statutom.
102. Zajednicka advokatska kancelarija, ukoliko u njoj ima veci broj advokata, može da nosi naziv sa imenom samo jednog ili nekolicine, uz dodatak "i drugi", ali tada imena svih advokata moraju biti navedena u natpisu na ulazu u kancelariju i u zaglavlju štampanog materijala kancelarije.
v) Oglašavanje promena
103. Otvaranje, preseljenje i preuzimanje kancelarije i udruživanje i prestanak udruživanja advokata, advokat može da oglasi u dnevnoj štampi, bez sadržaja i grafickih rešenja kojima bi se stvarao utisak reklame, najviše dva puta u periodu od tri meseca posle nastupanja promene.
104. O promenama iz pravila 103. advokat može cirkularnim pismom da obavesti samo svoje klijente i saradnike, druge advokate, sudske veštake, pravosudne organe, organe uprave i strucna udruženja pravnika.
105. Advokat koji je preselio kancelariju, ili istupio iz zajednicke advokatske kancelarije, može na mestu na kome se nalazila kancelarija najduže šest meseci da ostavi belešku o novoj adresi.
g) Upotreba pecata
106. Advokat je ovlašcen i dužan da pecat svoje advokatske kancelarije upotrebljava samo za vlastitu advokatsku delatnost.
107. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat:
1) podneske i isprave koje je sastavio ne overi pecatom svoje advokatske kancelarije;
2) uz pecat svoje advokatske kancelarije ne stavi svoj potpis, paraf ili faksimil, ili ne obezbedi da potpis ili paraf, s njegovim odobrenjem stavi njegov advokatski pripravnik;
3) pecat svoje advokatske kancelarije daje drugome na samostalnu upotrebu, ili pecat tude advokatske kancelarije koristi za svoje potrebe;
4) pecat svoje advokatske kancelarije drži bez nadzora na mestu dostupnom licima koja nisu ovlašcena za upotrebu pecata;
5) dozvoljava svom službeniku ili pripravniku da pecat advokatske kancelarije koristi bez njegovog znanja i odobrenja i bez odgovarajuce kontrole podnesaka i isprava na kojima je pecat otisnut;
6) koristi, ili drugome dozvoljava da koristi, pecat svoje ili tude advokatske kancelarije, nakon što su on ili advokat o cijem se pecatu radi, brisani iz imenika advokata, ili za vreme dok im miruju advokatska prava i dužnosti.
IV Nagrada i naknada troškova
a) Osnovno pravilo
108. Nagradu i naknadu troškova za svoj rad advokat obracunava i naplacuje u novcu, prema propisanoj Tarifi.
b) Nedopušteni sporazumi i postupci
109. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat:
1) umesto nagrade ugovara potpuno ili delimicno preuzimanje spornog prava cije mu je zastupanje povereno, odnosno ugovara i prima kao svoju nagradu deo novcanog iznosa ili druge vrednosti, koji bi, po odluci suda, drugog organa ili organizacije, u predmetu u kome zastupa, trebalo da pripadnu njegovom klijentu, ili za koje je zahtev suprotne stranke odbijen (pactum de luota litis);
2) unapred i nezavisno od poznavanja imovinskih prilika i platežnih sposobnosti klijenta, odobrava ili ugovara besplatno zastupanje, nagradu i naknadu troškova nižu od propisane Tarifom, ili drugu vrstu popusta;
3) zakljucuje ugovor o nagradi iskorišcavajuci težak položaj klijenta, ili zloupotrebljavajuci vlastitu ulogu zastupnika da bi položaj klijenta neistinito predstavio teškim ili težim nego što jeste;
4) sa klijentom ugovara i od njega prima nagradu za odbranu po službenoj dužnosti, ili za zastupanje siromašnih po odluci advokatske komore;
5) od klijenta traži ili prima nagradu i naknadu troškova koji ne služe dopuštenim svrhama;
6) bez znanja i odobrenja klijenta, dok je zastupanje u toku, prima nagradu i naknadu troškova od treceg lica.
v) Dopuštena odstupanja
110. Nije u suprotnosti sa pravilima Kodeksa kada advokat:
1) iz obzira prema imovinskim prilikama klijenta naplatu nagrade prilagodi njegovim platežnim sposobnostima, bilo tako što ce prihvatiti isplatu u delimicnom iznosu ili po okoncanju postupka, bilo tako što ce se, ukoliko se klijent nalazi u izrazitom siromaštvu, nagrade odreci;
2) sa klijentom slobodno ugovori nagradu, ukoliko za zastupanje odredene vrste i složenosti nagrada u Tarifi nije uopšte ili nije na jasan nacin propisana;
3) ugovorenu nagradu veže za uspešan ishod zastupanja, ukoliko to odgovara prirodi slucaja, ne ugrožava njegovu nezavisnost i nije suprotno zabrani iz pravila 109.1;
4) ne traži nagradu za zastupanje drugog advokata, ili supružnika, dece ili roditelja pokojnog advokata;
5) primi neugovorenu nagradu, koju mu ponudi klijent, ili drugo lice sa znanjem i odobrenjem klijenta dok je postupak u toku, a i bez znanja klijenta kada je postupak završen, ukoliko ih sam na to nije naveo, ukoliko drugo lice nije suprotna stranka ili neko ko je podržavao suprotnu stranku, ukoliko je nagrada u srazmeri sa obimom, vrstom i rezultatom rada i sa imovinskim prilikama lica koje je daje i ukoliko sa drugim licem, bez znanja klijenta, nije ugovorena subrogacija;
6) izuzetno, umesto nagrade i naknade troškova u novcu, u cilju namirenja potraživanja, od klijenta primi vrednosti druge vrste, pod uslovom da mu sam klijent ponudi ovakav nacin razduženja, da predate vrednosti nisu potcenjene i da zamena ispunjenja ne sadrži elemente iskorišcavanja teškog položaja klijenta i ne narušava ugled advokature.
111. Odluku da postupi na jedan od nacina iz pravila 110.1. i 110.4. advokat ne sme da donese olako, bez neophodnih provera, niti sa ciljem da postigne poslovni prestiž, pribegne nelojalnoj konkurenciji, ili izazove utisak reklame.
112. Ugovorena nagrada treba da bude primerena vrsti i obimu rada, a sporazum o njoj treba da bude sacinjen u pisanom obliku.
g) Paušalna nagrada
113. Advokat može da za stalnu savetodavnu pomoc ugovori paušalnu nagradu, u visini koja je primerena vrsti i obimu njegovih obaveza .
d) Predujam
114. Advokat ima pravo na predujam nagrade i troškova za svoj rad i naknade i troškova za rad drugoga za koji licno jamci.
115. Advokat ima pravo da, izuzetno, umesto predujma u novcu, ugovori obezbedenje druge vrste, pod uslovom da je ugovor pravno dopušten i da se njime ne ogranicava poslovna delatnost klijenta.
d) Naplata
116. Naplati nagrade i troškova advokat ne treba da pristupa na mestu i na nacin koji ce narušiti ugled advokature i njegov vlastiti ugled.
117. Pre nego što protiv klijenta pokrene postupak pred sudom radi naplate nagrade i troškova, poželjno je da advokat pismeno upozori klijenta i ostavi mu primeren rok za ispunjenje obaveze, a u sporu ne treba da nastupa sa revanšistickim pobudama i da klijenta izlaže novim nepotrebnim izdacima.
118. Nenaplacenu nagradu i troškove advokat ne treba da ustupa, niti da njihovu naplatu poverava licu koje se bavi naplatom potraživanja.
V Medusobni odnosi advokata
a) Osnovno pravilo
119. Medusobni odnos advokata treba da izražava uvažavanje same advokatske profesije.
b) Medusobno uvažavanje
120. Obaveza da sa drugim advokatima uspostavlja i održava dobre kolegijalne odnose nalaže advokatu:
1) da se prema drugom advokatu ophodi uctivo, bez omalovažavanja, izvrgavanja podsmehu, ogovaranja, vredanja, ili drugog napada na licnost;
2) da drugog advokata ne poistovecuje sa njegovim klijentom;
3) da na raspravama ne prekida niti na drugi nacin ometa drugog advokata, osim u granicama propisanim pravilima postupka;
4) da bez odlaganja odgovori na službeno obracanje drugog advokata;
5) da ne odbija prijem dostava koje mu upucuje drugi advokat;
6) da se pridržava vremena dogovorenog za poslovni sastanak sa drugim advokatom;
7) da o molbi za odlaganje ili pomeranje pocetka rocišta, uvek kada je to moguce, obavesti drugog advokata koji zastupa u istom postupku;
8) da ne koristi procesne mogucnosti na štetu suprotne stranke, izuzev onih cije nekorišcenje bi imalo prekluzivne posledice za osnovno pravo ili pravno sredstvo njegovog klijenta, ukoliko je drugi advokat najavio zastupanje suprotne stranke i ukoliko zna da postoje opravdani razlozi koji su drugog advokata sprecili da pristupi na rocište;
9) da ne stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja i odobrenja njenog advokata, osim ako se na drugi nacin ne može izbeci nastupanje docnje;
10) da o službenom kontaktu, koji je na bilo kakav nacin ostvario sa suprotnom strankom, bez odlaganja obavesti advokata koji tu stranku zastupa;
11) da se, ako je po stažu mladi, predstavi po stažu starijem advokatu;
12) da bez dogovora sa drugim advokatom ne navodi na odlazak i ne odvodi njegove službenike i saradnike;
13) da poteškoce u vodenju predmeta i neuspeh u bilo kojoj pravnoj stvari ne pravda pripisivanjem upotrebe nedozvoljenih sredstava advokatu suprotne stranke, niti da podržava takvo uverenje svog klijenta, osim ako on ili njegov klijent raspolažu dokazima koji bi ih obavezivali na podnošenje krivicne ili disciplinske prijave.
121. Ukoliko su kolegijalni obziri u suprotnosti sa interesima klijenta, interesi klijenta imaju prednost.
v) Profesionalna saradnja
122. Obaveza da sa drugim advokatima uspostavlja i održava dobru profesionalnu saradnju, nalaže advokatu:
1) da prihvati zamenjivanje advokata koji to od njega traži, ili da, ako je iz opravdanih razloga sprecen, a nema vremena da obavesti kolegu i da ovaj pronade drugog zamenika, sam izabere drugog advokata i prepusti mu zamenu, ili preduzme druge mere koje bi otklonile posledice propuštanja procesne radnje za koju je zamena tražena;
2) da o rezultatima zamene bez odlaganja obavesti advokata koji je zamenu tražio;
3) da advokatu, od koga traži zamenu, na vreme dostavi punomoc, neophodne podatke i uputstva;
4) da za zamenu i drugu pomoc koju je tražio licno jamci u pogledu isplate nagrade i troškova;
5) da u pružanju pomoci inostranom advokatu vodi racuna da je odgovoran za savete i tumacenja koje daje, da prihvati samo takve slucajeve koje je u stanju da obradi strucno, bez odugovlacenja i preporucljivo je na jeziku na kome mu se strani kolega obratio, ili da, u situaciji opisanoj u tacki 1 ovog pravila, uz povecanu odgovornost za izbor, izabere i preporuci advokata.
123. Interesi profesionalne saradnje i kolegijalnosti preporucuju advokatu:
1) da sa drugim advokatom razmenjuje strucna znanja i mišljenja;
2) da drugom advokatu pruži zatraženu strucnu pomoc, osim ako ova znatno prelazi meru uobicajene razmene znanja i mišljenja, ili ako bi bila na štetu interesa klijenta;
3) da za zamenjivanje drugog advokata, osim u slucaju drugacijeg dogovora, ne traži više od polovine nagrade propisane Tarifom.
g) Zajednicko zastupanje
124. Interesi profesionalnosti i kolegijalnosti i pravo klijenta da u istoj stvari ima više od jednog zastupnika, nalažu advokatu:
1) da ne sprecava klijenta u nameri da, pored njega, za zastupanje ovlasti i drugog advokata;
2) da pre nego što se prihvati zastupanja stranke, koja, uz advokata koji je zastupa, u istoj stvari želi da ovlasti i njega, o tome obavesti kolegu koji vec ima punomoc i sa njim pokuša da usaglasi stavove o organizaciji i pravnim osnovama zastupanja;
3) da u zajednickom zastupanju, sa drugim advokatom ili advokatima stalno usaglašava shvatanja, dogovara podelu posla i nastoji da u odnosima sa klijentom, zastupnikom suprotne stranke, sudom i drugim organima i organizacijama, nastupa kao uskladen, medusobno dobro obavešten i u svoje stavove uveren strucni tim.
d) Preuzimanje zastupanja
125. Kada mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koju u istoj stvari još uvek zastupa drugi advokat, advokat je dužan:
1) da odbije razmatranje predmeta i preuzimanje zastupanja i obavesti stranku o razlozima zbog kojih to cini;
2) da ne ocenjuje rad svog kolega;
3) da kolegu obavesti o razgovoru sa strankom, izuzev ako se stranka naknadno opredeli samo za savetovanje i ako izjavi da o savetovanju ne želi da obavesti svog zastupnika.
126. Kada mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koja tvrdi da je u istoj stvari više ne zastupa drugi advokat, advokat je dužan:
1) da se, pre nego što zastupanje prihvati, na pouzdan nacin uveri da je prethodno zastupanje prestalo i da za isto stranka dotadašnjem advokatu ne duguje nagradu i troškove;
2) da o preuzetom zastupanju obavesti kolegu cije je zastupanje prestalo.
127. Kada mu se stranka, koju u istoj stvari zastupa drugi advokat, obrati samo za savetovanje, advokat je dužan da se ogranici na razmatranje cinjenicnih i pravnih pitanja, a uzdrži od ocene rada svog kolega.
d) Rešavanje sporova
128. Obaveza da osujeti ili otkloni sporove i poremecene odnose sa drugim advokatom, nalažu advokatu:
1) da poremecene odnose nastoji da popravi;
2) da ne dozvoli da poremeceni odnosi dodu do izražaja pred sudom i drugim organom ili organizacijom pred kojima zastupa, ili da zbog njih pomoc, koju treba da pruži svom klijentu, na bilo koji nacin bude ogranicena ili uskracena;
3) da licne sporne odnose ili sporne odnose svog klijenta sa drugim advokatom, pre obracanja sudu ili drugom nadležnom organu, pokuša da reši na miran nacin, osim ako preti opasnost od nastupanja zastarelosti, ili ako bi to ocigledno bilo na štetu njegovog vlastitog ugleda i dostojanstva;
4) da uvek kada to dopuštaju okolnosti, odmereno i obazrivo, bez prisustva trecih lica, ukaže kolegi na postupke koji su suprotni zakonu, Statutu ili Kodeksu;
5) da disciplinsku ili drugu prijavu protiv kolege podnese samo ako pokušaji i ukazivanja iz tacke 3 i 4 ovog pravila nisu dali rezultata, ili ako je kršenje zakona, Statuta i Kodeksa tako ozbiljno, ocigledno, bezobzirno ili istrajno, da njegove posledice ne trpe odlaganje, niti bi mirnim putem, ili bilo kakvim dobronamernim ukazivanjem, mogle biti otklonjene.
e) Zajednicka advokatska kancelarija
129. Dva ili više advokata mogu raditi u istoj kancelariji samo ako pripadaju istoj zajednickoj advokatskoj kancelariji.
130. Pripadnost zajednickoj advokatskoj kancelariji ne iskljucuje primenu pravila Kodeksa, niti mogucnost da advokat traži da bude osloboden zadataka koje smatra suprotnim svojoj savesti ili štetnim za svoju nezavisnost.
131. Nezavisnost i samostalnost advokata, koji je clan zajednicke advokatske kancelarije, mogu biti ograniceni samo: ugovorenim uslovima rada, u pravu na prihvatanje licne klijentele, i u pravu na samostalno prihvatanje, odbijanje i otkazivanje zastupanja, ukoliko se ne radi o licnoj klijenteli.
132. U zajednickoj advokatskoj kancelariji advokat je dužan da u najvecoj mogucoj meri uvažava pravna shvatanja strucnog kolegijuma ili vecine advokata, da u pogledu organizacije rada, medusobnih nesuglasica i odnosa prema klijentima i trecim licima posebno pazi da postupa u skladu sa pravilima 124.3. i 128.2. i da ne istupa iz kancelarije u vreme i na nacin koji bi kancelariji pricinili štetu ili povredili interese klijenata.
133. Odgovornost advokata, propisana unutrašnjim pravilima zajednicke advokatske kancelarije, ne iskljucuje odgovornost koja proizilazi iz povrede pravila Kodeksa.
VI Advokat i advokatska komora
a) Osnovno pravilo
134. Advokatska komora je središte zaštite advokatske profesije i ostvarivanja statusnih prava advokata.
b) Obaveze advokata
135. U odnosu prema advokatskoj komori, advokat je dužan:
1) da se ophodi sa pristojnošcu i sa uvažavanjem njenog ugleda, autonomije i integriteta;
2) da poštuje i izvršava odluke njenih organa;
3) da blagovremeno i u potpunosti ispunjava svoje materijalne obaveze;
4) da blagovremeno prijavi sve promene i pravne poslove, koji podležu njenoj evidenciji i kontroli;
5) da se odazove na poziv, dode na razgovor i bez odlaganja odgovori na pismeno obracanje njenih nadležnih organa;
6) da u službenom saobracanju iznosi istinite podatke;
7) da dostavi tražene isprave i pruži tražena objašnjenja, osim ako bi time povredio obavezu cuvanja advokatske tajne;
8) da položaj u njenim organima i radnim telima ne koristi u svrhu reklame, a obaveze koje iz tog položaja proizilaze izvršava savesno, strucno i blagovremeno.
136. Advokat treba da ucestvuje u radu Skupštine i drugih otvorenih sastanaka u advokatskoj komori, da bez opravdanog razloga ne odbija izbor i imenovanje u organe i radna tela advokatske komore i da, svojim predlozima i drugim vidovima saradnje, doprinosi ostvarivanju ciljeva i zadataka advokatske komore.
137. Pravila koja važe za odnos i obaveze advokata prema advokatskoj komori, primenjuju se i na druge oblike organizovanja advokata koje je odobrila advokatska komora.
VII Advokat, sud i drugi organi vlasti
a) Osnovno pravilo
138. Odnosom prema sudu i drugim organima vlasti advokat izražava uvažavanje nacela zakonitosti i uvažavanje sopstvenog poziva, kao ravnopravnog cinioca pravosuda.
b) Medusobno uvažavanje
139. Prema sudu i drugim organima vlasti advokat treba da se ophodi odmereno i uljudno, nastojeci da obezbedi isto takvo ophodenje svog klijenta, kao i predstavnika ovih organa prema sebi i svom klijentu.
140. Uvažavanje suda i drugih organa vlasti advokat ispoljava, izmedu ostalog, i nacinom na koji se na raspravama i u službenim kontaktima izražava, ponaša i odeva.
141. U podnescima i usmenim izlaganjima advokat treba da bude jasan, sažet, umesan, logican i ubedljiv, a kritika koju upucuje sudu i drugim organima vlasti ne sme da bude saopštena na uvredljiv, podrugljiv ili potcenjivacki nacin.
v) Zabrana zloupotrebe
142. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat :
1) utice na tok postupka i odluku suda i drugih organa vlasti neprofesionalnim sredstvima, tako što se obraca ustanovama i licima koji se ne smeju uplitati u raspravljanje i odlucivanje, ili što na drugi nacin cini ili podstice nedozvoljene pritiske;
2) licne prijateljske odnose sa sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti ispoljava pred klijentom, suprotnom strankom i njenim zastupnikom, ili pred ovim licima stvara privid takvih odnosa;
3) pred klijentom, suprotnom strankom ili njenim zastupnikom, uoci rasprave ulazi u sudnicu pre nego što je prozvan, ili se, posle završetka rasprave, u sudnici zadržava i nakon izlaska ovih lica;
4) nepovoljan tok i ishod postupka pravda pripisivanjem korupcije i drugih vidova zloupotrebe sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti, ili podržava takvo uverenje svog klijenta, osim ako on ili njegov klijent raspolažu dokazima koji bi ih obavezivali na podnošenje krivicne ili disciplinske prijave;
5) zloupotrebljava ulogu branioca da bi svom klijentu, ili posredstvom svog klijenta, koji je u pritvoru ili na izdržavanju kazne, drugim pritvorenicima ili zatvorenicima krišom doturao pisma, poruke i predmete koji inace podležu kontroli, ili je njihovo posedovanje zabranjeno;
6) pribegava procesnim zloupotrebama, a narocito iznošenju neistinitih podataka i dokaza.
VIII Advokat i advokatski pripravnik
a) Osnovno pravilo
143. U interesu advokature je obuka advokatskih pripravnika za advokatsku profesiju i za druga zvanja u pravosudu.
b) Obaveze advokata
144. Kada za to ima potrebe i mogucnosti advokat treba da primi diplomiranog pravnika na advokatsko-pripravnicki rad.
145. Advokat je dužan:
1) da pripravnika osposobi za samostalno obavljanje advokatske profesije i drugih zvanja u pravosudu, tako što ce mu preneti sva potrebna znanja i iskustva, poveriti mu vežbu u što raznovrsnijim postupcima i predmetima i posvetiti punu pažnju njegovoj obuci nadziruci, ispravljajuci i usmeravajuci njegov rad;
2) da pripravnika uputi na upoznavanje sadržaja Statuta i Kodeksa;
3) da pripravnika, koga prima na rad, prijavi advokatskoj komori i drugim nadležnim organima, a da ne prima i prijavljuje pripravnika za koga zna da ce njegov rad biti prividan, ili da nece biti stalan;
4) da pripravnika nagraduje u skladu sa zakonom i ugovorom;
5) da pripravniku omoguci uslove rada u skladu sa zakonom i ugovorom i ne iskorišcava ga za poslove koji nisu u vezi sa pripravnickom vežbom;
6) da omoguci pripravniku dovoljno slobodnog vremena za pripremu pravosudnog ispita;
7) da sa pripravnikom ne zakljucuje ugovore o podeli dobiti, ili ugovore o ortakluku;
8) da se prema pripravniku drugog advokata, kako na raspravi kada zastupaju suprotne stranke, tako i izvan rasprave, ophodi sa pedagoškim taktom i ne zloupotrebljava njegovo neiskustvo i nedovoljno znanje.
v) Obaveze pripravnika
146. Advokatski pripravnik je dužan:
1) da se prema advokatu kod koga radi ophodi sa uvažavanjem i da se pridržava njegovih uputstava i naloga, osim ako su suprotni zakonu, Statutu i Kodeksu;
2) da upozna sadržaj Statuta i Kodeksa i pridržava se njihovih odredaba i pravila;
3) da pripravnicku vežbu iskoristi za što potpunije sticanje znanja i iskustva i da nastoji da se što bolje osposobi za samostalan rad;
4) da svoj rad obavlja stvarno i stalno i da se, u isto vreme, ne bavi drugim poslom u vidu zanimanja;
5) da ne prima vlastite klijente i ne vodi vlastite predmete;
6) da se u prvom službenom susretu predstavi drugim advokatima, sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti.
IX Advokat i suprotna stranka
a) Osnovno pravilo
147. Advokat treba da uvažava pretpostavku da suprotna stranka nastupa sa jednakim osecajem pravicnosti i sa jednakom uverenošcu u svoja prava, kao i njegov klijent.
b) Odnos prema suprotnoj stranci
148. Prema suprotnoj stranci advokat je dužan da se ophodi odmereno i uctivo, ali ne i kolebljivo, popustljivo i na štetu odlucnog zastupanja interesa svog klijenta.
149. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat :
1) iskorišcava neukost, zabludu, ili zaplašenost suprotne stranke, pogotovo kada ova nema zastupnika, da bi za svog klijenta postigao neopravdani uspeh;
2) prema suprotnoj stranci upotrebljava pretnju ili prinudu, ili joj bez osnova nagoveštava štetne posledice;
3) suprotnu stranku izaziva i podstice na nedopušteno ponašanje;
4) stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja svog klijenta, ili na nacin opisan u pravilu 120.9.;
5) povodom neodmerenih i nepristojnih izjava, koje je suprotna stranka dala o njemu i njegovom klijentu u uzbudenju izazvanom na raspravi, podstice svog klijenta na krivicno gonjenje ili sam pribegava krivicnom gonjenju, osim ako je to neophodno da bi se obezbedio interes klijenta.
G. PRELAZNA I ZAVRŠNA PRAVILA
150. U disciplinskim predmetima koji nisu pravnosnažno okoncani pravila ovog kodeksa primenjivace se samo ukoliko su povoljnija za advokata protiv koga se vodi disciplinski postupak.
151. Ovaj kodeks stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Advokatske komore Jugoslavije u Beogradu.

©2013,2016 - brzava
Home
Home
e-mail: dsmiljanic@beotel.rs
Dobrodošli na web sajt adv. DRAGANA R.SMILJANIĆA
Advokatska kancelarija "Smiljanić"